"Neophodno je urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing", smatra Mirjana Miščević.

Ribarstvo je veliki potencijal Srbije, međutim, nije dovoljno iskorišćen. Kako to može da se promeni, pitanje je koje je otvorilo Poglavlje 13 u procesu evropskih integracija. Naime, neophodno je uskladiti zakonodavstvo sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti. U praksi to znači lakše prilagođavanje jedinstvenom tržištu EU i stvaranje uslova za korišćenje fondova u ovoj oblasti.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisuje treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Rok za podnošenje zahteva je od 1. novembra 2018. godine do 9. januara 2019. godine.

Na Jahorini je od 16. do 18.10.2018. godine održan Forum za ruralni razvoj zemalja Jugoistočne Evrope.

Prvog dana foruma predstavljeno je iskustvo u podršci ruralnoj ekonomiji Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj Jugoistočne Evrope, kao i iskustvo kompanije Tehnopolis Nikšić iz Crne Gore u podršci razvoju ruralne ekonomije. Tema jedne od uvodnih prezentacija bila je i zelena ekonomija kao prilika za diversifikaciju ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima. 

Austrijanci su razvili zanimljiv sistem kompenzacije za različite vrste prirodnih ograničenja, koji se već niz godina isplaćuje kroz drugi stub EU subvencija. Ovdašnji poljoprivrednik je sve više domaćin gostima, onaj koji održava ruralni prostor, čuvar tradicije i nacionalnog identiteta, a sve manje proizvođač hrane. Ima subvencije, ali i konkretnu podršku šire zajednice.

Unutar mandata koji traje celu drugu polovinu ove 2018. godine, Austrija predsedava Većem EU.  Od njenog pristupanja EU-u 1995., ovo je treći put da je ova zemlja na čelu Veća EU-a, nakon 1998. i 2006.

Značajan deo prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta ne troši se na mere njegovog uređenja i korišćenja, dok polovina opština i gradova ne podstiče poljoprivredu - pokazuje istraživanje Ekološkog c Od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, budžeti Republike, Pokrajine i svih 145 opština i gradova, u periodu 2015-2017 zbirno su prihodovali godišnje između 5,4 i 7,9 milijardi dinara. Da li se ovaj novac trošio namenski i kako se sprovodio Zakon o podsticajima u poljoprivredi, bila je tema istraživanja EC "Stanište" iz Vršca.

Nešto više od 171 milion hektara zemljišta u Evropskoj uniji se koristi za poljoprivredu, što je 40% celokupne teritorije. Na ovom prostoru postoji 10.3 miliona farmi.

Nešto više od 171 milion hektara zemljišta u Evropskoj uniji se koristi za poljoprivredu, što je 40% celokupne teritorije. Na ovom prostoru postoji 10.3 miliona farmi. Većina njih, tačnije dve trećine su manje od pet hektara. Međutim, farme koje u svom posedu imaju više od 100 ha (3%) koriste polovinu oranica. Ovo su podaci Eurostata iz 2016. godine, koji su nedavno objavljeni.

Razgovori su, nakon tri godine, u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori zapoceti sa Indonezijom. 

Indonezija, Kina i Egipat su najveci kupci pšenice u svetu, ali do sada nisu dozvoljavali uvoz našeg žita zbog neuskladenih fitosanitarnih procedura. Medutim, do kraja godine to bi moglo da se promeni. Kako je rekao predsednik udruženja Žita Srbije Vukosav Sakovic, razgovori su, nakon tri godine, u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori zapoceti sa Indonezijom:

[1]Predsednik Fiskalnog saveta e zatim izneo više stavova po brojnim pitanjima od značaja za životnu sredinu. Istaknuto je da je potrebno povećati izdvajanja na životnu sredinu na 1% BDP-a (ukazujući, pritom, da druge zemlje Centralne i Istočne Evrope izdvajaju oko 2%). To bi, prema njegovim rečima, predstavljalo povećanje u odnosu na postojeća izdvajanja od 0,7% BDP-a.

Prvi balkanski ruralni parlament pod nazivom „Evropske perspektive ruralnih zajednica na Zapadnom Balkanu i Turskoj“ održan je od 26. do 28. juna 2018. godine u Vrnjačkoj Banji.

Brisel, 31. januar 2018. – EU sistematizacija održivosti, definicija proritenih investicija, pojašnjenje investitorskih oblasti i određivanje „zvaničnih“ evropskih standarda za zelene obveznice samo su neke od preporuka stručnjaka koje su predate Evropskoj komisiji 31. januara.

Zvaničnik Komisije je rekao da je cilj izveštaja EU Grupe za održivo finansiranje da ekonomiju bloka „postavi na viši nivo održivosti“. Suprotno izlasku SAD iz Pariskog ogovora, Evropa je odlučila da učini korak napred kako bi garantovala mobilitzaciju više izvora za ‘zelene’ proizvode.