Prirodna ograničenja iznedrila model čuvanja stanovnika u ruralnim prostorima Austrije

Austrijanci su razvili zanimljiv sistem kompenzacije za različite vrste prirodnih ograničenja, koji se već niz godina isplaćuje kroz drugi stub EU subvencija. Ovdašnji poljoprivrednik je sve više domaćin gostima, onaj koji održava ruralni prostor, čuvar tradicije i nacionalnog identiteta, a sve manje proizvođač hrane. Ima subvencije, ali i konkretnu podršku šire zajednice.

Unutar mandata koji traje celu drugu polovinu ove 2018. godine, Austrija predsedava Većem EU.  Od njenog pristupanja EU-u 1995., ovo je treći put da je ova zemlja na čelu Veća EU-a, nakon 1998. i 2006.
Prioriteti austrijskog predsedništva motivisani su njegovim motom: "Evropa koja štiti”, ali tu poziciju koriste i za uticaj na poljoprivredne teme. Poznato je da je veći deo Austrije unutar planinskog masiva Alpa, a time je i veliki deo ovdašnjih farmera u prostoru definicije otežanih uslova na gazdinstvu. Upravo razvoj tih politika bio je fokus njihovih aktivnosti u poslednjoj deceniji.

Zanimljivo je da u novije doba ova država nema samostalno ministarstvo poljoprivrede, već je ovaj sektor u sklopu Ministarstva turizma i održivosti koje obuhvata: životnu sredinu, poljoprivredu, šumarstvo, vodno gazdinstvo, turizam, energiju i rudarstvo. U ranijim ciklusima vladanja, ovo Ministarstvo je imalo i naziv Ministarstvo života.

Kako bi sistem subvencija bio što pravičniji, razvili su složeni koncept bodovanja na osnovu kog svako gazdinstvo prima novčanu pomoć ukoliko se nalazi na područjima u kojima je delovanje poljoprivrednika na bilo koji način zahtevnije od proseka. Primera radi, čak i ravničarski deo (istok Autrije) uz granicu sa Mađarskom bio je tretiran kao takva zona, zbog istorijskih razloga, kada je tu bila granica gvozdene zavese, a Mađari tada pod uticajem istočnog bloka.

Koliko je efikasan njihov sistem subvencija govori podatak da su u poslednjih 20 godina beležili pad broja proizvođača, ali sa ponosom ističu da su u ruralnom prostoru zadržali njih oko 90%, odnosno da je broj farmera u dve decenije opao za 10%.

Polovina poljoprivrednog zemljišta (dva miliona hektara) ove zemlje nalazi se u brdsko-planinskim područjima, a Austrija je i vodeća u segmentu proizvodnje organske hrane u EU, jer je čak 20% zemljišta pod sistemom eko sertifikacije poljoprivrednog proizvoda.


255 miliona EUR-a  iz drugog stuba za kompenzacione mere

Lukas Veber (Weber) iz resornog ministarstva predstavio je podatke njihovog sistema subvencija, sa posebnim naglaskom na kompenzacione mere na osnovu prirodnih ograničenja. "U sistemu ove podrške imamo 82.510 gazdisnstava, a 73% ovih farmi drži stoku i upravo tu odlazi najveći deo novca iz ove mere. Sistem je koncipiran na taj način da čuva našu tradiciju, a prednost daje onima koji drže životinje. Jer šta će nam pašnjaci, ako na njima nema životinja?“


Austrijski pašnjaci i simentalke

Kaže da je celu karijeru proveo u sprovođenju poljoprivrednih politika, ali da, kako god one izgledale, poljoprivrednik će uvek reći da nisu dovoljno dobre. "Uvek postoje grupe koje smatraju da druge ne zaslužuju toliko u odnosu na njih. Ako povećamo za ekološku, onda reaguju iz konvencionalne i obrnuto".
Njihov sistem bodovanja, prema kome se određuje dodatak po hektarima, podeljen je u dve grupe: Topografska ograničenja i Zemljište i klima. Maksimalni broj bodova iznosi 540, ali on je samo teoretska vrednost.
Proizvođači se samocenjuju putem za to predviđenih obrazaca, koje potom validira i kontrolišr njihova nadležna Agencija za plaćanja, koja određuje konačni broj bodova.

Naknada se obračunava po hektaru, ali uz primenu načela umanjenja. Za prvih 10 hektara isplaćuje se puni iznos, koji se smanjuje sve do maksimalnih 70, iza čega nema isplata za površine iz ove mere.
Ova mera obuhvata čak 70% svih austrijskih poljoprivrednika, kroz koju im se svake godine isplati ukupno oko 255 miliona EUR-a. Austrija u registru poljoprivrednika ima 165.000 farmera, dok 32.000 njih nosi i znak 'eko'.
Predstavnici ministarstva kažu da se u poslednje vreme i sve više ratara odlučuje da pređe u sistem ekološke proizvodnje, a najviše njih je među onima koji su odustali od uzgoja šećerne repe.


Mala eko farma u Austriji godišnje dobije 25.000EUR-a subvencija

Kako funkcioniše sistem ove podrške, može se videti na primeru porodice Vagner, koja vodi eko farmu Ebenbauer. Njihovo gazdinstvo nalazi se u gorju, na nadmorskoj visini od 685 metara, te pripadaju području sa prirodnim ograničenjima. U sistemu podrške imaju oko 30 hektara zemlje, od čega najviše pašnjaka i pet hektara šume. Na farmi drže 18 mlečnih krava, 12 junica u tovu i nešto svinja, ovaca i živine za sopstvene potrebe. U novije vreme fokus prebacuju na turizam, a nova generacija preuzima poslovanje. Naime, Vagnerovi imaju četiri ćerke.
Godišnji prihod ove farme sve je manji od poljoprivrede, ali to zato nadoknađuju turističkom ponudom i novcem iz sistema subvencija.

Njihova farma ima 144 boda na osnovu prirodnih ograničenja, a svake godine na konto toga dobiju 5.523 EUR-a. Za prvih 10 hektara koristi se sledeća formula: 2,10 € * 144 + 65 € što daje 367,4 €/hektaru površine. Kasnije se koeficijent drastično smanjuje, pa se njegovi dodatni hektari obračunavaju na način (od 11 do 30 ha koeficijent je 0,38 €) 0,38 €*144 + 65 € što daje 119 €/ha.

"Ukupno, naša farma godišnje dobije do 25.000 EUR-a kroz sistem nacionalnih i EU subvencija. Deo toga dolazi od direktnih plaćanja (po ha površine i UG op.a.), dodatno dobijemo cca. još toliko za organsku proizvodnju, a nešto i iz kompenzacionih mera na osnovu naših bodova za otežane uslove. Primamo i nešto malo subvencija iz nacionalnih fondova", rekao je Gotfred Vagner (Gottfried Wagner) vlasnik eko gazdinstva Ebenbauer.

Čuvar ruralnog prostora

Iz primera isplate ovog austrijskog farmera, poljoprivrednik je definisan kao proizvođač, ali i kao čuvar prostora i kulturnog nasleđa, pa na kraju i turistički radnik. To je vidljivo iz strukture iznosa isplaćenih subvencija.
Koliki god oslonac ovaj farmer imao u sistemu finansijske pomoći, još je veći onaj domaćeg gosta. On favorizuje i kupuje domaće proizvode, a provodeći vikende i praznike na ovim planinama i finansijski i moralno podupire napore žitelja sela.

Poljoprivrednik možda i nije najbolja reč za današnje stanovnike ovih krajeva. Jer oni su i proizvođači i prerađivači i domaćini, a ponajviše čuvari lepota svog zavičaja.

Izvor: Agroklub.rs

Foto: Andy Stafiniak