EU integracije

Kada govorimo o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i obavezama vezanim za poglavlje 11 koje obuhvata poljoprivredu i ruralni razvoj, treba naglasiti da je to veoma zahtevno poglavlje, kako zbog brojnosti propisa, tako i zbog potrebe paralelne izgradnje kapaciteta državnih institucija i nezavisnih tela koja će obavljati složene poslove planiranja, realizacije i kontrole čitavog seta aktivnosti i finansijske podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Harmonizacija sa pravnim tekovinama EU zahteva uspostavljanje nove institucionale strukture i razvoj svih kapaciteta koji obezbeđuju usvajanje i implementaciju niza propisa Zajedničke poljoprivredne politike EU, kao i onih propisa koji se tiču samih pregovora o pristupanju.

Evopska unija je za programski period 2014-2020 u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), definisala ciljeve koji treba da obezbede stabilno snabdevanja evropskog tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama, a posebna pažnja je posvećena obezbeđivanju adekvatnih prihoda poljoprivrednika.

Kada govorimo o reformi ZPP za period 2014-2020, ona je bazirana na fundamentalnim promenama, uključujući:

  • reformu direktnih plaćanja za podršku poljoprivrednicima (stub 1) i budžet za ruralni razvoj i očuvanje prirode (stub 2);
  • kraj kvota i drugih oblika podrške tržišta;
  • veći naglasak na merama zaštite životne sredine, gde se do 30% sredstava odobravaju farmerima koji diversifikuje proizvodnju, uključuju plodored na svojoj zemlji ili održavaju stalne pašnjake.

Kada govorimo o Srbijii, poljoprivredna politika, sama poljoprivredna i ruralni razvoj se razlikuje od struktura i procesa u EU u značajnoj meri. To je i razlog što je neophodno da se realizuju značajne reforme, kako bi se postigla usklađenost sa pravnim tekovinama EU, kao i da bi se razvoj poljoprivrede i ruralnih područja realizovao na efikasan način, čime bi se obezbedila njihova integracija u jedinstveno tržište EU.

Reforma i modernizacija u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja se ogleda u sledećim procesima:

1. Pravno usklađivanje
Njime je obuhvaćeno usklađivanje sa osnovnim propisima ZPP:

  • direktno plaćanje,
  • organizacija jedinstvenog zajedničkog tržišta,
  • ruralni razvoj,
  • finansijska pravila.

Zemlja mora da bude u mogućosti da sprovede navedene propise prvog dana pristupanja, ali usklađivanje politika nije obavezno pre pristupanja.

2. Podizanje kapaciteta za implementaciju
Neophodno je unaprediti ostojeće i formirati nove institucije, koje će obezbediti usklađivanje i primenu propisa i pravila ZPP.

3. Reforme politike i ekonomska prilagođavanja
Poljoprivredno-prehrambeni sektor sektor, ruralna ekonomija i ruralna područja treba da bude prilagođena na način koji bi obezbedio što bezbolniju integraciju u ekonmski prostor Evropske unije (EU). U tom cilju je neophodno pravovremeno podizanje konkurentnosti i unapređenje ekonomskih aktivnosti i prihoda stanovnika u ruralnim područjima.

4. Pregovori o pristupanju
Pored objedinjavanja prethodno navedenih pitanja, Srbija pregovara i o prelaznim periodima ili čak u pojedinim slučajevima o stalnom odstupanju od pravnog okvira EU. Treba imati u vidu da su poljoprivreda i ruralni razvoj važan deo finansijskog paketa za zemlju kandidata, što uslovljava potrebu intenzivnog rada i pripreme relevantnih aktera i stvaranje povolnog ambijenta.

Koja je korist za poljoprivrednike i ruralne zajednice u Srbiji?

Neke od koristi koje će Srbija imati u trenutku dobijanja statusa člana EU su:

  • Korišćenje mera podrška ruralnim područjima, putem kojih se obezbeđuju sredstva za unapređenje uslova življenja (ekonomija, infrastruktura, servisne usluge, socijalne usluge…)
  • Direktna plaćanja poljoprivrednicima; Članstvo u EU omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšati kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU.
  • Pristup evropskom tržištu; Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i sa trećim državama.
  • Uspostavljanje kvalitetnih administrativnih kapaciteta za upravljanje poljoprivredom i ruralnim razvojem, uključujući i elektronska baza poljoprivrednih podataka. Kao primer imamo da će se osnivanjem Agencije za agrarna plaćanje, tela koje će biti most između srpskih poljoprivrednika, nacionalnih institucija institucija Evropske unije, omogućiće se da korisnici dobiju neophodna sredstva. Agencija će detaljno obrađivati svaki korisnički zahtev, odobravati ga u skladu sa važećim procedurama, a potom i isplaćivati naknade krajnjim korisnicima. Zbog svega navedenog, pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni
  • Podrška organizacijama poljoprivrednih proizvođača, a pre svega u sektoru povrtarstva i voćarstva, čime se malim proizvođačima omogućuje olakšan pristup tržištu i zaštiti sopstvenih interesa
  • Stvaranje preduslova za lakše planiranja u poljoprivredi, kroz sistem koji se bazira na uspostavljenom sistemu za praćenej ključnih parametara, kao i na korišćenju participativnih tehnika, koje obezebđuju široke konsultacije u procesu planiranja.